Make your own free website on Tripod.com

SRPSKA PSIHODRAMSKA ASOCIJACIJA SPA MORENO

VODJENJE PSIHODRAMSKE SEANSE

PRVA STRANA
TABELA EDUKACIJE
EDUKACIJA U SPA
LITERATURA SPA
LITERATURA SPA 1
18 PITANJA SDPS
BIOGRAFIJA DUSANA POTKONJAKA
PISMENI ISPIT 14 TEMA
VODJENJE PSIHODRAMSKE SEANSE
ISPIT ZA PRVI STEPEN
ISPIT ZA DRUGI STEPEN
KLINICKI ESEJ
ISPIT ZA TRECI STEPEN
PROGRAM ZA TRENERA SPA
ENGLISH
The Programme of the Education
LITERATURE
THE FIRST DEGREE EXAM
THE SECOND DEGREE EXAM
THE THIRD DEGREE EXAM
BIOGRAPHY OF DUSAN POTKONJAK
EIGHTEEN QUESTIONS OF SDPS
The Programme for a SPA trainer

VODJENJE PSIHODRAMSKE SEANSE

OVO JE POSEBAN TEKST I IDE PRE TEKSTA PROGRAM ISPITA ZA PRVI STEPEN


Pocetak psihodramske seanse: . bitno je da direktor prati i svoj tok , svoja osecanja , kako se sada oseca na grupi.. i sa pojedinim clanovima
kada je terapiski da deo svog dozivljaja na grupi transparentno podeli.. i da to ne bude samo potreba direktora vec i da bude terapiski za celu grupu..
. pracenje spontane komunikacije u grupi.: direktor moze da prati grupni tok, ali moze i da podstice interpersonalnu komunikaciju medju clanovima grupe
. u vezi odsutnih clanova , direktor ako je pre grupe eventualno primio , poruku obavestenje od odstutnog clana moze da obavesti grupu o tome .Moguce je da i prisutni clanovi grupe imaju informaciju o odsutnim clanovima.
nekada pominjanje odsutnih clanova moze da ima i znacajniju emocionalnu reakciju i tada se odnos sa odsutnim clanom moze i scenski pratiti .
Jedan je tok ako je to seansa zatvorene studentske grupe sa stalnim clanovima , a drugi tok je ako je to grupa studenata na superviziji uzivo kada su prisutni studenti iz razlicitih studentskih grupa i kada se u prvim minutima odlucuje koji ce student preuzeti vodjenje seanse.
Posebno je drugcije kada je to zakazani prakticni ispit studenata kada uglavnom student direktor osim svoje maticne grupe poziva i studente drugih grupa po svom izboru.. ko ce sve biti pozvan na prakticni ispit je dodatna grupna dinamika i sociometrija.
nekada na superviziji uzivo je vec dogovoreno ko ce biti student direktor , ako je to ona neophodna , obavezna seansa na superviziji uzivo koju vodi student direktor presvog prakticnog ispita.
U vezi otvorene grupe cu pisati poseban tekst

Bolje je da je na pocetku seanse spontana komunikacija medju prisutnim clanovima. Ali se moze desiti, da se na superviziji uzivo neki studenti prvi ili drugi put vide.
Zavisno od procene direktora i potrebe clanova potrebno je ostvariti na pocetku izvesnu bar minimalnu komunikacjiu i medjusobno pretstavljaje clanova koji se ili ne poznaju ili vrlo malo poznaju.
nekada direktor podstakne i checking in , kada uglavnom svi clanovi jedan po jedan podele sa cim su dosli na grupu, sta im se bitno desavalo izmedju 2 seanse.
.nekada checking in ide od jednog do drugog clana grupe u krug. da tu svaki clan grupe dobije sansu da nesto podeli sa grupom , i to je moguce nekada potrebno kod pasivnih clanova .. ali se i sa ceking in , i sa idenjem u krug od jednog do drugog clana grupe gubi onaj spontani razvoj grupne interpersonalne komunikacije .
Bitno je da se clanovi grupe osecaju dovoljno sigurno , safe , da bi autenticno ucestvovali u grupi ..bitno je da grupa i direktor uoce eventualnu destrukciju u grupi i da se time bave.. Sta je potrebno grupi da bi sada postigli onu neophodnu vecu sigurnost.. i naravno sta se sada realno desava u grupi..
. Bolje je kada se razvija spontana mreza komunikacije svih clanova medjusobno spontano...... nego kada je to na direktora centrirano , pa komunikacije ide , direktor sa jednim clanom , pa direktor sa drugim clanom..
Koliko je moguce vodja grupe , direktor .usmerava komunikaiju medju clanovimagrupe na sada i ovde horizontalno, grupa kao mikrokosmos , mada je neizbezno da se grupa bavi i sadasnjim dogadjanjima van grupe , makrokosmos...
takodje se iz sadasnjosti moze krenuti u proslost , istorisko , genetsko i to je vertikalni tok grupe. ako je sadasnja grupa sastavljena iz vise razlicitih grupa , subgrupa ,onda se prisutni mogu pozvati da ustanu i da konkreno pokazu te eventualne subgrupe , desava se da je neki clan grupe istovremeno u 2 subgrupe ...dalje....kako se prisutni osecaju u svojoj subgrupi , kako vide druge subgrupe...
nekada direktor podstakne grupu da napravi lanac redosled clanova po stepenu psihodramskog iskustva ,( kao sto je uradila J Vidic na svom ispitu )
sve su ovo moguce akcione varijante, da direktor pozove studente da ustanu sa stolica ... ali bitno je da direktor proceni koji je proces sada bitniji i da taj proces sada prati ,recimo ako se nesto intenzivno desava izmedju 2 clana..
.
Moguce je da vodja grupe unapred odluci i da negde na samom pocetku da akciono zagrevanje , ali pitanje je to unapred na samom pocetku grupe dato zagrevanje sada u skladu sa spontanim razvojom grupnog procesa. a sam grupni tok je cesto nepredvidljiv ... nesto mozemo ocekivati i predvideti ali sam grupni tok moze i da iznenadi i potrebno je da vodja grupe prati grupni tok , mrezu komunikacija ili eventualni zastoj i da adaptira grupno akciono zagrevanje koje ce podstaci i naglasiti sadasnji grupni tok.i omoguciti vecu ekspresiju i komunikaciju. Bolja i prirodnija su grupna zagrevanja koja direktor i grupa sponatno razviju u toku samog toka grupe.
kada je moguce grupni proces izvesti na psihodramsku scenu , ili odnose 2 clana sada i ovde. tu je procena direktora koliko ce pratiti komunikaciju clanova grupe dok sede u krugu , a kada ce neke clanove podstaci da to urade scenski
. nekada je za kraca obracanja i pracenje odnosa izmedju 2 clana grupe na sceni ...moguce da se to raditi direktno.. I Milan i Natrasa izadju na scenu kao oni sami..
...znaci nekada se Milan moze direktno obratiti Natasi na sceni.. direktan susret... ali ako ce to duze da traje i ako Milan treba vise puta da zameni ulogu sa Natasom... onda se moze ukomplikovati...jer kada se Natasa vrati u svoju ulogu ona moze da nastavi da igra samu sebe.. ali Natasa takodje ima i prethodnu informaciju , Milanovu percepciju Natase , odnosno kada je Milan pre toga bio u zameni uloga u Natasinoj ulozi . Tada je ako recimo pratimo Milanovo iskustvo , To Milanovo subjektivno vidjenje odnosa sa Natasom... onda je bolje da Milan izabere clanicu grupe koja ce igrati Natasu znaci ne prava Natasa nego ovoga puta izabrani augzilieri igra Natasu.. i posle slede eventualne zamene uloga . znaci tada Natasa ne igra samu sebe.
Ako postoji potreba moze posle Natasa da na sceni prati svoju subjektivnu verziju odnosa sa Milanom , i da izabere ko ce igrati Milana

Da to stanje u grupi i medjusobni odnosi.. se moze scenski pratiti u kracim scenama, vinjetama
A moze doci i do onog klasicnijeg toka .. kada se izdvoji i potencijalni protagonista ... i ide se na jednog protagonstu centriranu psihodramu..... Mada smo na neki nacin u toku seanse nekada vise a nekada manje svi potagonisti
Sledi izbor protagoniste . koji se moze desiti na vise nacina...
da se clan grupe sam javi .. da zeli da nesto scenski uradi , da bude protagonista i da dobije podrsku grupe...
Da direktor , podstakne nekog clana da izadje na scenu ,,znaci tada direktor bira protagonstu naravno bitna je reakcija grupe i reakcija moguceg protagoniste.,
Da clan grupe ili vse clanova ohrabri nekog clana da bude protagonista..
.Da desava se i da ima istovremeno vise kandidata za protagonistu , nekada se ide i na sociometriski izbor grupe da clanovi grupe stanu iza clana koga zele da podrze...
. da tada se obicno kaze grupi da ne idu na izbor po licnosti vec da biraju temu koja ih privlaci.. mada je tesko proceniti sta grupa tada bira..
Desava se da je na studentskoj edukativnoj grupi moguc i izbor novog direktora koji ce voditi scene sa konkretnih protagonistom.. jer je moguce da protagonista tada ima tele da mu bas tada taj student direktor vodi scene .
Bitno je da je Protagonista autenticno motivisan da nesto bitno na sceni istrazi , da se oseca slobodno , da nije izasao pod pritiskom. i da se istrazi kako saradjuje sa direktorom i grupom .

Protagonsita i direktor izlaze na scenu i tada sledi dogovor sta ce se na sceni istraziti i stize se do izvesnog terapijskog ugovora `,sta protagonista zeli svesno sada da postigne sta mu je vazno, sta ga pritiska, sta ga podstice i inspirise...
zavisno od daljeg toka , moguce je da kasnije protagonsita dodje u kontakt sa vaznijim potrebama i tada se ovaj prvobitni ugovor moze preispitati i eventualno menjati..
. neophodno je da se protagonsita i direktor dogovore koju ce scenu iz sadasnjosti ili bliske proslosti prvo na scenu postaviti.
bitno je da scena bude sto konkretnija , vreme prostor i prisutne licnosti , bitni predmeti. emotivno i istoriski znacajni.. to .scene seting- postavljanje scene
ako se na primer vodi scena iz proslosti , bitno je da se scena na prepricava , i da protagonista ne prica dugo direktoru , vec da se scenski postavi da protagonista udje u scenu i da izabere druge ucesnike te scene, znaci da se uvedu drugi glumci –ogzilieri i da se njima protagonista direktno obrati. Tadadirektor obicno moze da sepovuce iz srdista scene.. ida se scena dalje razvija. Direktor moze da ostane blizu protagoniste ako mu je potrebna direktnija podrska. Dalje izvodi scena kao da se desava sada i ovde.. jer onda se protagonista i grupa vise angazuju. .i veca je emocionalnost..
Sledi predstavljanje drugih mogucih ucesnika u sceni... cesto su to oni vazni drugi , vazne licnosti u zivotu protagoniste..Znaci vazno je uvesti i te vazne druge , druge glumce .. osima ako je poenta sceneda je protagonista tada bio potp'uno ssam . Ali u njegovim mislima fantaziji ( surplus reality ) moguce je da su mu sceni tada trebale neke licnosti...ili je strepeo od nekihlicnosti. Ovaj unutrasnji tok se moze istraziti na sceni kao surplus reality
. da bitno je de ne pocne dugi dijalog izmedju protagonsite i direktora jer onda pocinje moguca drama sada i ovde izmedju protagoniste i direktora.. i nekada je potrebno prvo to istraziti na sceni .. tada direktor pita protagonistu da izabere nekog clana grupe koji ce igrati direktora i tada se na sceni prati odnos protagonista i direktor.Naravno potrebna je klinicka procena da li je sada najbitnije prvo istraziti odnos protagonsita- direktor jer je moguce to sada postao znacajan odnos, da taj odnos protagonsita - direktor upravo pokazuje i na neki nacin ponavlja one druge bitne odnose protagonsite.. pa kada se to pojasni... onda dalje nastavit sa scenom koju protagonista zeli..
Da na pocetku su moguce razne scene ali bitno je da biramo zajedno sa protagonistom one scene koje nose autenticnu energiju , emocionalni dim ,emocional smoke
i bitno je da se protagonsita sretne na sceni sa nekom drugom licnosti , sa drugim glumcem , kako je Moreno govorio... to meet another actor. i onda medju ljudski odnos i drama krece.
. inace se desava da protagonsita prepricava , vodi monolog pa malo dijalog sa direktorom..

koliko je moguce bitno je da direktor i protagonista dovoljno razumeju zasto rade bas tu scenu sada i koje su to potrebe protagniste u vezi te scene
Protagonste bira augziliere, da moze se desiti da protagonsita za musku ulogu bira zensku osobu i ako u grupi ima muskih clanova... to je moguce, ali bitno je da razumemo zasto protagonista tako bira..odnosno mozda bira samo neki njemu sada potreban aspekt deo te bitne osobe.. . apekt koji mu je sada bitan recimo neznost ili neka privlacnost te licnosti .. a to moze da bude i vrlo subjektivn selektivno, kako protagnosita vidi tu osobu.. i nekada bas nacini kako i koga bira protagonista je onaj bitan proces u interpersonalnim odnosima koji se cesto ponavlja...
moguce je da ce se kasnije Protagonista videti da postoje i drugi vrlo bitni delovi te licnosti... sa kojima protagonsita sada ne zeli da se sretne.. do ovoga moze da dodje u zameni uloga. Moguce je da ce protagonsita kasnije imati potrebu i za kompletnijim odnosom sa celovitijom licnosti..
da ovo ce moguce direktor primetiti i moze glasno da kaze .. ali pratice prvo potrebu protagoniste .. a mozda kasnije kada je protagonsita za to otvoren.. bavicemo se onim sto je protagonsita zeleo da svesno - nesvesno izbegne..
ovo pitanje izbora augzilieria je obimno pitanje i time cemo se baviti na sensi teorija kroz akciju . ,
Protagonista , bira clanove grupe koji igrati te vazne licnosti iz zivota protagoniste.. nekada kada akcija brzo tece i jake su emocije.. moguce je da protagonsista izabere augzilieri i da on ili ona izadju na scenu i akcija se odmah nastavlja.
.nekada obicno na pocetku mozemo protagonisti ponuditi da pre izbora augzilierija .. prvo sam protagoista udje u ulogu augzilierija... tada protagonista povecava empatiju .. a nekada je protagonista spontaniji u ulozi drugoga.. ( dok je u svojoj ulozi manje ekspresivan ) tada se protagonsita moze i duze drzati u dugoj ulozi ako se time vise terapijski dobija
.. nekada kada je manje vremena i da se ne odlaze direktna scena odnosa protagosniste i augzilierija... .. direktor moze da pita protagonistu... kazi 3 bitne stvari o njoj... i onda augzilieri ulazi odmah u ulogu i scena krece...

u toku scene dolazi do zamene uloga . bitno je proceniti momenat kada zameniti uloge... da se protagonista ne prekine dok je emotivnom zamahu i ekspresija traje..

desava se .da se mnogi clanovi grupe javljaju da dubliraju protagonistu.. nekada clan grupe ima jaku empatiju i dubliranje moze da oslobodi protagonistu da dodje u dodir sa necim vaznim . ..nekada protagonsita odbija dubl i ako mu je blizak jer nije jos spreman da se sa time suoci..
. bitno je da direktor da mogucnost protagonisti da dozivi da li mu je dubl blizak i ako jeste da to iskaze svojim recima stavom i pokretom
nekada je dubl i vise potreba clana grupe i njegova projekcija ... a nekada je to potreba studenta da direktnije utice na tok scene i da bude koterapeut.
..bitno je i proceniti kada podstaci dublove ako to terapiski unapredjuje dramu na sceni...a kada je potrebno prekinuti dublove i videti zasto sada vecina grupe ima toliku potrebu da dublira.
. Bitno je da kada je direktor intenzivno sa protagonistom na sceni da proceni kada je potrebno da bude blizu protagoniste i da ga podrzava iz blizine...a kada je kada je jaka scena protagonista i augzilieri , recimo intiman ljubavna scena da tada direktor ne bude suvise blizu , da ne bi bukvalno bio u krevetu gde je protagonista u intimom odnosu sa augzilieri
ako je protagonstii potreban i trajnija podrska na samoj sceni ,, recimo istrazivanje traume , onda je bolje da protagonista izabere stalni podravajuci dubl koji ce biti uz njega u teskim scenama
dok traje scena i direktor je preokupiran scenom , bitno je direktor takodje prati i sta se desava u publici sa ostatkom grupe... jer ta reakcija grupe moze da bude ono bitno ogledalo za scenu za protagonistu i direktora.. da li grupa prati sa punom paznjom i podrzava, ili je grupa rezervisana , sumnja , prica i protestvuje.., ili grupa vidi nesto sto protagonsta i direkor ne vide... nekada je potrebno i zaustaviti desavanje na sceni i istraziti sta se desava sa grupom u publici... desava se da je clan grupe u publici u vrlo intenzivnoj emociji... tu su moguci razliciti nastavci... neki direktor ce nastaviti scenu a podrzace da neki clan grupe bude uz clana koji je u jakoj emociji , pa ce na kraju scena posle u seringu taj clan grupe to podeliti..
. moguce je ako je grupni proces intenzivniji u publici , da se paznja sa scene privremeno prenese u publiku i to istrazi...ako je klinicka procena bila dobra onda ce ta reakcija grupe da se kao ogledalo vrati na scenu i produbice scenu. reakcija publike moze da bude podrzavajuca i bitno ogledalo.. ali moguce je da je grupni proces i kompeticija i nedovoljno prihvatanje sadasnjeg protagonsite.i direktora, da grupa vidi nesto neautenticno..

U toku scene bitno je da direktor proceni kada je sadasnja scena dostigla neki maksimum i kada ta scena prateci emocionalni dim i potrebu protagonsite prirodno vodi u neku drugu scenu kada je neki odnos i desavanja bilo slicno sa prvom scenom ali jos jace.... da moze se ici na bitne scene iz proslosti... kada je i gde to pocelo Status i lokus nascendi... kada je recimo protagonista bio prinudjen da prihvati to ponasanje da bi u toj situaciji peziveo.. ali je recimo nastavio sa tom mustrom , nacinom , patern odnosa i ponasanja i dalje . Recimo moguce da je taj oblik ponasanja bio potreban da bi protagonista tada preziveo.. imoguce je da je tad protagonista tada naucio da se zaleci da trpi i ne ispoljava emocije... da bude pseudo jak itd.. Moguce jeda je to nekada biloo potrebno.. ali kasnije a i danas to nije vise potrebno i sada je potrebno autenticnije , slobodnije ponasanje i drugciji odnosi.. moguce doci do vremena proslosti ili sadsnjosti kada tajoblik ponavljanog ponasanja vise nije potreban... vec je potrban novi oblik ponasanja i odnosa... . Znaci pratimo emocionalni dim , emocional smoke.. i glad protagonsite , i koja je akcija odnos , act of hunger sada protagonisti potreban... da li je to podrska i ljubav koju protagonista tada recimo u detinjstu nije dobio i ta glad se nastavlja..... koliko je moguce i prirodno u drami na sceni mozemo nekada da trazimo i pratimo te prve atacmente.. prva znacajnas vezivanje za one koji su tada bili blizu protagoniste i bili su jako bitni.... nekada kada je protagonsita imao dobru figuru iz detinjstva , potrebno je i tu licnost , recimo dobru baku i dovesti na scenu..nekada je i realnost da protagonista i nije imao u detinjstvu tu dobru podrzavajucu osobu.
. znaci pratimo emocionalne potrebe protagoniste i omogucujemo da protagonista to kroz akciju i ispolji i nekada prirodno dolazimo do katarze... posle katarze bitan je i onaj kognitivni uvid ..kada cemo kroz dalje scene pratiti, working trough, dalje proraditi i pojasniti i traziti nove uloge nova adekvatnija ponasanja i odnose.
. kada protagonista autenticno i potpunije udje u scene i odnose.. to jedno posebno stanje kada se scene intenzivno razvijaju i oslobodjeni protagonsita ide iz jedne scene u drugu.. nekada to izgleda kao avion koji se prvo na tockovima krece po pisti.l avion dobije zamah i uzleti. Psihodrama , protagonista i grupa su u punom slobodnom , spontanom , oslobodjenom zamahu . Tako se nekada desava i u psihodrami na sceni a i sa grupom.

bitno je da na kraju protagonsitu vratimo u sadasnjost , nekada da i vidimo onu pocetnu prvu scenu iz sadasnjosti .. kako je pocelo i kako bi eventualno protagonsita sa ovim novim iskustvom tu scenu drukcije sada odigrao... moguce je da na kraju protagonsita ukratko podseti na vazne scene i da vidi licnosti koje su bitne, koje su na sceni, i da eventuano jos nesto doda.
. kada se scena zavrsi sledi sering kada svi ponovo sednemo u krug.. desava se da je sering nekada toliko intenzivan da je moguci i kraci akcioni sering.ovaj akcioni sering moze da bude znacajan scenski rad , ali treba da bude ogranicen.. jer smo obicno pri kraju seanse i potrebno je da ostane dosta vremena da bi svi dali sering... moze se poceti sa seringom iz uloge .. pa posle sa svojim licnim seringom.. koliko su scene podstakle otvorile nesto u nama samima.. koliko je nase iskustvo slicno ili razlicito sa protagonistom. Ako je clan grupe bio u teskoj ulozi , potrebno je i izvesi ga iz teske uloge de roling. Pitati protagonistu u cemu se razlikuje od teske uloge koju je igrao. Bitno je da direktor nekada i ponovi da clanovi grupe daju svoj licni sering a ne da procenjuju analiziraju i pitaju protagonsitu i da u seringu ne daju savete.
Nadam se da ce ovaj tekst pomoci studentima . Ovo je jedno vidjenje vodjenja psihodramske seanse , nadam se da ce podstaci studente.. na nova istrazivanja u vodjenju.. a i poredjnej sa drugim tekstovima o vodjenju grupne psihodramske seanse..

sledi proces, kada se posle pauze ili na sledecoj seansi u studentskoj edukativnoj grupi analizira prethodna psihodramska seansa.

Dusan, novembar 2015

Enter supporting content here