Make your own free website on Tripod.com

SRPSKA PSIHODRAMSKA ASOCIJACIJA SPA MORENO

KLINICKI ESEJ

PRVA STRANA
TABELA EDUKACIJE
EDUKACIJA U SPA
LITERATURA SPA
LITERATURA SPA 1
18 PITANJA SDPS
BIOGRAFIJA DUSANA POTKONJAKA
PISMENI ISPIT 14 TEMA
VODJENJE PSIHODRAMSKE SEANSE
ISPIT ZA PRVI STEPEN
ISPIT ZA DRUGI STEPEN
KLINICKI ESEJ
ISPIT ZA TRECI STEPEN
PROGRAM ZA TRENERA SPA
ENGLISH
The Programme of the Education
LITERATURE
THE FIRST DEGREE EXAM
THE SECOND DEGREE EXAM
THE THIRD DEGREE EXAM
BIOGRAPHY OF DUSAN POTKONJAK
EIGHTEEN QUESTIONS OF SDPS
The Programme for a SPA trainer

KLINICKI ESEJ

NASLOV: KLINICKI ESEJ - CLINICAL PAPER
To je esej za 3 stepen. :

"Clinical paper - Klinicki esej :o razvoju grupe u toku minimum 80 seansi. koje je student vodio. ( ako je to bila jedna grupa sa 80 seansi..... a moguce je i da je student vodio 2 grupe 50 i 30 seansi i slicno )
bitno je da to ne bude vise od 2 grupe.jer onda nece biti dovljno seansi da bi se razvile potrebne faze grupe. Pozeljno je da bude jedna grupa ili 2 grupe ,da ima dovoljno seansi sa jednom grupom , da bi se pratio razvoj grupe u toku niza seansi . Najcesce je to poluzatvorena grupa sa ciljem da ima stalniji sastav da bi se postigla kohezija i intima.Da bi se u nizu seansi dovoljno razvili interpersonalni odnosi i postigle sve razvojne faze grupe.
Iz grupe povremeno neki izlaze a povremeno se primaju i novi.
Datumi pocetka i kraja grupe ili grupa eventualno jos traje. .

1. deo eseja ce biti kratke bitne informacije o svakom clanu grupe:
kada je usao u grupu .Ime i godine , naprimer "Milan 37 ili Jelena V. 34 . da bi mogli da razlikujemo clanove. ..
Kako je clan stigao u grupu , ( preporuka kolege ili je bio na nekoj ranijoj psihodramskoj radionici...
Kako je izgledao pripremni intervju. ili ga nije bilo.
na pocetku ono bitno iz porodicne , pa licne anamneze, odnosi sa roditeljima i bitnim licnostima , predskolskii razvoj, iskustvo u skoli uspeh , odnosi , eventualan univerzitet... profesionalan razvoj , bitna zaposlenja , ono bitno u psihoseksualnm razvoju , eventualna ranija iskustva u pihoterapiji
kako je clan ucestvovao i eventualan napredak.Moguci zastoji krize, izostanci. Da li je ostao do
kraja ili je ranije napustio grupu i kako.Da li je to drop out.. Kakva mu je sociometriska pozicija u grupi Da li je neko bio Zrtveni jarac ili maskota grupe. Odnosi sa drugim clanovima grupe. Naravno o nekim clanovima pisace se vise a o nekima krace..
Od studenta se ocekuje da pise o svojim bitnim iskustvima u toku formiranja grupe . na koji nacin su clanovi usli u grupu.: preporuka kolege , ili su bili na nekim psihodramskim
radionicama. ili su u dnevnoj bolnici...znaci ako je vodio grupu u bolnici koliko je mogao da utice na ulaz novih clanova...
Sta je za studenta bilo bitno u pripremnom , selektvnom interviju sa kandidatima. Da li je bilo moguce napraviti klinicku procenu; potrebe i motivacija kandidata, eventualna radna klicka dijagnoza. Da li ima elemenata poremecaja licnosti ili..
U odnosu na sastav grupe koje su bile indikacije i eventualne relativne kontraindikacije. Da li je neko intervijuisan vise puta. Da li je nekome odlozen prijem u grupu. i zasto. Kakvi su bili eventualni klinicki ciljevi grupe.
Kako se grupa razvijala i kakve su bile razvojne faze grupe u nizu seansi. 1: in or out , 2.: up or down . 3. near or far. i 4 zavrsna faza i eventualni kraj grupe.
Ako grupa jos traje sadasnje stanje grupe i broj clanova: imena...
Da li je bilo " drop out " i eventualni terapiski uspesniji izlasci iz grupe. . da li je clan postovao dogovor da ostane bar jos 3 seanse posle najave izlaska iz grupe. Clanovi koji su ostvarili terapiski napredak i izasli su u dogovoru sa terapeutom i grupom.
Da li je student vodio grupu sam ili sa Koterapeutom. kakva je bila saradnja sa koterapeutom i eventualne bitne razlike , neslaganja koje su se odrazile na celu grupu.
Konflikti , krize i zastoji u grupi. Kako su uspostavljene i odrzavane neophodne granice grupe i eventualne teskoce. Kako su osnovna pravila grupne terapije uvedena u grupu i reakcije. Ovo se moze ilustrovati primerima iz samih seansi.Naprimer kako je student vodio grupu u toku konflikta.

Supervizija : koliko je bilo seasni supervizije. ko su bili supervizori , individualna i grupna supervizija, peer supervizija sa grupom studenata. Koja su saznanja i napredak studenta ostvareni u toku supervizije.

2. Drugi . deo Klinickoj Eseja :to je licni slobodni izbor studenata : nesto sto studenta posebno interesuje , motivise , inspirise ,a u vezi 80 seansi koje je vodio. to mogu da budu primeri iz niza seansi gde je ostvaren napredak cele grupe .. ili pojedinih clanova koji su bili protagonisti i kako je to delovalo na grupu.Primeri katarze , uspesnih kljucnih dublova ,jakih kljucnih scena , Miroringa koji su pokrenuli grupu i protagonistu... To moze da bude i rad na traumi ... ili konflikt u grupi.. rizik malignong miroriga medju clanovima.Kako je to otvoreno i praceno na psihodramskoj sceni.
Ono sto je bilo posebno bitno u seringu ili akcioni serinzi...
Da li student insistira na terapiskom ugovoru na pocetku i da li ugovor menja u toku seanse.
To moze da bude o stepenu transparentnosti terapeuta u grupi. Da li je terapeut svoj dozivljaj grupe nekada otvorio na psihodramskoj sceni. Terapeutovo otvaranje i distanca. Sta je eventualno unapredilo grupni proces i koji su rizici.
Kakav je bio eventualni uticaj iskustva u Grupnoj Analizi na vodjenje psihodramskih seansi. Koliko je bilo moguce preneti grupni proces sada i ovde na psihodramsku scenu.
Kakav je subjektivni studentov dozivljaj dogadjanja u grupi i u odnosu na pojedine clanove. Tele i Transfer u grupi. Koliko je student teraput mogao da to otvori i vrati u grupu.ili na sceni ili u dijalogu.
Ovo su samo neki primeri o cemu student u 2. delu eseja moze da pise.. Naravno ne o svemu nabrojanom, nego sto student izabere.
Ili nesto drugo o cemu student zeli da pise a u vezi 80 seansi. Znaci drugi deo eseja je studentov slobodan licni pristup o onome sto ga interesuje i zeli posebno da pise. Ovo moze ilustrovati sa primerima iz delova seansi ili moze da prilozi 2 ili 3 seanse po izboru , gde ce koliko je moguce pratiti Content i Proces. Znaci potrebno je da uz klinicki esej student prilozi 2 ili 3 seanse koje ce ilustrovati prvi i drugi deo eseja.

Naravno ne ocekuje se da student potpuno zadovolji u eseju 1. i 2. sve ovo sto je nabrojano. Bitno da student u eseju prikaze jasno i prakticno ono bitno u vezi 80 seansi , Svoje klinicko razumevanja i praksu i da to ilustruje primerima iz seansi.

3. pre prakticnog ispita za 3. stepen student i 3 clana komisije imaju razgovor o eseju a i o studentovom iskustvu i razumevanje prakse i teorije psihodrame i grupne terapije. Razgovor traje od 75 do 90 minuta. ovom razgovoru mogu prisustvovati i ostali zainteresovani studenti.

Da pojasnim : naprimer u septembru 2013 bile su 2 grupne supervizije.Ono sto su studenti izneli na superviziji: niz dobro opisanih seansi i kasnija vrlo dobra diskusija u toku supervizije: to je vec deo solidne osnove za klinicki esej.Znaci to prosiriti sa razvojem grupe u toku 80 seansi... i jos u 2. delu pisati o onome sto studenta posebno interesuje u toku 80 seansi.To je potpuno dovoljno za solidan klincki esej. ..

novembar 2013
Dusan Potkonjak

Enter supporting content here