USLOVI ZA DRUGI STEPEN. EDUKACIJA IMA TRI
STEPENA
1. Da je student položio ispit za prvi
stepen i da posle položenog prvog stepena ima još novih 270 časova, znači ukupno bar 540 časova u
iskustveno-edukativnoj psihodramskoj grupi. Treneri mogu priznati deo psihodramskih časova, koje je student prethodno
obavio u nekoj drugoj psihodramskoj edukaciji, ali potrebno je da student ima bar 70% psihodramskih časova u edukaciji
SPA Moreno i ispunjene ostale uslove. Edukativni odbor i ispitna komisija u izuzetnim slučajevima mogu odobriti da student
polaže za drugi stepen, iako nije položio za prvi stepen. Ukoliko već ima preko 540 časova u iskustveno-edukativnoj
psihodramskoj grupi, ako je više od 4 godine u psihodramskoj edukaciji, da ima bar 80% sati grupne analize, odnosno bar
172 sata, ali da ima preostale sate psihoterapijskog iskustva u nekoj drugoj
priznatoj psihoterapiji, kao i da je dovoljno psihoterapijski napredovao, da ima bar 80% sati teorije, odnosno 360 sati teorije
u SPA Moreno, ali da ima odgovarajuće sate teorije u nekoj drugoj psihoterapijskoj školi, odnosno dovoljno sati
teorije iz psihodrame i grupne psihoterapije, kao i da je napisao kvalitetne eseje. Ako student ima dovoljno iskustva u vođenju grupa u svom profesionalnom kliničkom radu, ako je u iskustveno-edukativnoj
grupi u ulozi direktora pokazao da može da vodi grupu od početka, kao i akciono scenski deo i da to odgovara kvalitetu
vođenja za prvi stepen. Ovo su brojni i zahtevni uslovi i zato će izuzetno
retko biti moguće da student bude oslobođen polaganja za prvi stepen.
2.
Da student ima 214 sati grupne analize. Ako student ima manje
od 214 sati GA, Edukativni odbor može odobriti da student nadoknadi deo časova u nekoj drugoj GA grupi. Treneri
mogu priznati deo psihoterapijskog iskustva u nekoj drugoj psihoterapiji. Treneri procenjuju psihoterapisko napredovanje
studenta.
3.
Da napiše:
a) moje
lično iskustvo u psihodramskoj grupi u procesu sopstvene psihoterapije.
b) moje lično iskustvo u grupnoj analizi u procesu sopstvene psihoterapije .
c) poređenje psihodramskog i grupno analitičkog metoda, teorijski i na prakticnim
primerima.
d) analiza 3 ili 4 psihodramske grupe od koje je 2 ili 3 vodio student kandidat.
4. Kandidat
je bio bar 3 do 4 puta protagonista.
5.
Kandidat je vodio bar 3 akciono scenska dela sa šeringom,
a posle položenog prvog stepena. Poželjno je da je kandidat vodio bar 1 grupu od samog početka.
6. Kandidat
je bar 4 puta uspešno vodio proces. Da ima bar koncept, tekst ili esej o procesu koje je vodio sa idejama drugih studenata
u toku procesa. Taj deo teksta se piše posle održanog procesa. Da je pokazao da dovoljno razume bitna dešavanja
u grupi kao i značenje tih dešavanja u grupnom procesu . Da pokaže da razume content i process u pishodrami
(Blatner).
7. Psihodramski
treneri, kao i treneri saradnici grupni analitičari, procenjuju koliko je kandidat napredovao kao student direktor, a
i u svojoj ličnoj psihoterapiji, da li eseji koje je napisao zadovoljavaju i na šta još treba da obrati pažnju
pre izlaska na ispit.
8. Odbor
SPA, sa trenerima procenjuje da li je kandidat ispunio potrebne uslove, 540 časova
u edukativno-iskustvenoj psihodramskoj grupi, 214 sati grupne analize kao dodatne psihoterapije, 400 sati teorije, eseji iz
teorije, pozitivno misljenje trenera.
9. Teorija.
Da kandidat ima 400 sati teorije, koja se sastoji od 45 do 50 seansi od 120 minuta koje vode treneri i od 40 seansi po 120
minuta u studentskoj studijskoj grupi. Preostali sati teorije su eseji iz teorije i eseji u programu za prvi i drugi stepen.
Izuzetak je, ako je kandidat ispunio sve potrebne uslove za ispit, a teorijski sati, teorijske seanse nisu još obavljene
u toku edukacije, a ni eseji napisani. Edukativni odbor i ispitna komisija, tada mogu odobriti kandidatu da polaže ispit
za drugi stepen ali je neophodno da kasnije odsluša potrebnu teoriju i napiše potrebne eseje. Ako student ima dovoljno
teorijskih sati iz psihodrame i grupne psihoterapije u nekoj drugoj psihoterapijskoj školi, kao i napisane kvalitetne
eseje, onda se deo tih sati iz druge psihoterapijske edukacije može priznati. Komisija trenera može zaključiti,
da je potrebno da student pre praktičnog ispita za drugi stepen, polaže i posebni ispit iz teorije, ali tu odluku
komisija trenera treba precizno da obrazloži.
I S P I T : Tri člana komisije.
Kandidat vodi grupu od početka. Sve što je napisano o ispitu za prvi stepen, važi kako za drugi, tako i za
treći stepen. Tekst koji sledi, treba svatiti kao nastavak dodatak. Kandidat treba da facilitira grupni tok i pokaže
dovoljno kliničkog rasuđivanja. Da eventualno bitna grupna dešavanja istraži i pojasni na pihodramskoj
sceni, kada je grupa dovoljno zagrejana. Može da povede grupno zagrevanje, koje je u skladu sa grupnim tokom. Vodi grupu
dovoljno sigurno i bezbedno (safe), reaguje na destruktivna ispoljavanja u grupi i prati članove grupe koji su u autentičnoj
emociji. Na način koji je u skladu sa grupnim tokom, bira protagonistu, ali prati i ostale članove grupe, jer psihodrama
je grupna psihoterapija i povremeno su svi članovi grupe donekle protagonisti. Kada je moguće, to student direktor
prati ili bar na to ukaže. Zavisno od grupnog toka, najčešće vodi akciono psihodramski scenski deo sa
jednim protagonistom, a može da vodi i dve kraće psihodrame. Zadovoljavujuća saradnja sa protagonitom i grupom.
Izbor scena, postavljanje scena (scene setting), praćenje bitnog toka u scenama i uvođenje za protagonistu značajnih
ličnosti u scenu, augzilieri, da omogući da se scena razvije. Praćenje interpersonalnih odnosa na sceni, adekvatna
zamena uloga kada se protagonista dovoljno ispoljio u datoj ulozi. Omogućuje protagonisti da primi dubl i da spontano
reaguje na dubl. Omogućuje grupi da kreativno dublira i ne frustrira grupu ne primećivanjem dublova ako je leđima
okrenut grupi. Ali student i zna da zaustavi dublove i da to objasni grupi ako je potrebno. Na primer, ako je protagonista
u jakom toku i ako dublovi nisu uvremenjeni, preplavljuju protagonistu koji nema vremena da primi i obradi dublove. Kao i
da ispita potrebu za dubliranjem dela grupe, ako su dublovi više potreba dela grupe i projekcija na protagonistu. Znači,
da student zna zavisno od grupnog toka, kada da podstakne, a kada da prekine dublove i to objasni. Kada je potrebno praćenje
unutrašnjeg monologa protagoniste. Kada je potrebno, da psihodramski istraži intrapersonalne delove i odnose kod
protagoniste, adekvatno koristi mirroring i surplus reality. Odnosno, da u skladu sa zeljama, potrebama i mogućnostima
protagoniste, istraži intra- i interpersonalna događanja i odnose. Da istraži ono što je bitno u sadašnjosti
protagoniste i sadašnje bitne interpersonalne odnose (present tense and relationships). U meri, koja je u skladu sa sadašnjim
potrebama protagoniste i tokom drame, ide u bitna događanja iz prošlosti protagoniste i povezuje ih sa sadašnjošću.
Zajedno sa protagonistom istražuje eventualna ponavljanja međuljudskih odnosa i situacija, kada i kako su neka stanja
počela. Kada se u prirodnom, spontanom toku drame, eventualno ispolje ponavljanja, samosabotaža, destrukcija, onda
klinički proceni i uz saglasnost protagonsite to istraži psihodramski, ali ne istražuje samo senke protagoniste,
već kvalitete i snagu, vitalnost protagoniste, dobre međuljudske odnose i saveznike, ili ih zajedno sa protagonsitom
traži kada je to moguće. Praćenjem eventualne traume, pazi da ne retraumatizuje protagonistu ili deo grupe,
već da ih zaštiti. Znači, da ima dobro kliničko rasuđivanje (clinical judgment). Da bude uz protagonistu
i pruži podršku protagonisti i članovima grupe kada je to potrebno, ali i da student director zna, da kada
je pokrenuo scenu i međuljudske odnose, treba da se povuče iz žarišta scene i ne koči scenu. Da na
kraju drame vrati protagonistu u sadašnjost i pokuša da sa protagonistom proradi eventualno stečene uvide u
toku drame (working through, role training). Ovo su idealni uslovi i njih nije moguće sve ostvariti u psihodramskoj seansi.
Zato pomenuti saveti
ne treba da opterete studenta direktora i da mu sputavaju kreativnost, već da u vođenju drame uradi ono što
je prirodno moguće. Student treba da bude u harmoniji sa grupom i protagonistom, da ne bude smetnja toku drame već
da je harmonično prati. Da ima osećaj za vreme i da zna šta je ostvarljivo u datom vremenu, da to i kaže
kada treba. Da zna kada akcioni deo drame da privede kraju. Vodi šering, ohrabruje i usmerava šering ka deljenju
ličnih doživljaja iz uloga u drami i iz života, a ostavlja analizu za proces. Kada je član grupe u značajnoj
emociji i odgovara mu da nešto kratko uradi na sceni, a ima vremena, onda
direktor vodi kraći akcioni šering, ali bitno je da šering, odnosno grupu završi u datom vremenu. U izuzetnim
slučajevima, direktor može tražiti produžetak od 10 do 15 minuta. Kandidatu se savetuje da veruje u psihodramski
metod i grupu. Da obrati pažnju na svoje sopstveno zagrevanje. Da bude svestan u kojoj se meri njegovi eventualni lični
problemi mogu preklapati sa problemima protagoniste. Kandidat ne treba da bude savršen, već da bude dovoljno dobar. Kandidat vodi grupu u vremenu od 2 do 2 i po časa. Bitno je da kandidat pokaže,
da grupu i protagonistu vodi dovoljno sigurno, terapijski i kreativno. Da pokaže empatiju i toplinu, tele fenomen. Po
završetku akcionog scenskog dela i šeringa, sledi pauza od 20 minuta, u kojoj kandidat priprema samoprocenu vođenja
grupe i protagoniste. Takođe i bitnih dešavanja, iznese moguće alternative, eventualne propuste i greške. Protagonista iznosi svoje iskustvo, a ostali studenti daju komentare i eventualno postavljaju
kraća pitanja. Komisija postavlja kandidatu praktična i teorijska pitanja.
Bitno je da je praksa kandidata bila sigurna, da je pratio potrebe protagoniste
i grupe, da je pokazao dovoljno spontanosti i kreativnosti, dovoljno kliničkog rasuđivanja, da nije propustio ono
što je bilo značajno u grupi i kod protagoniste, da se nije zapleo u svoj lični materijal i to pomešao
sa materijalom protagoniste. Da je osetio, primetio transfer i kontratransfer, tele. I da kada je bilo potrebno, to psihodramski
istražio korišćenjem augzilieri direktora, miroringa. Bitno je koliko student može da razume, prihvati
i integriše feedback i konstruktivnu kritiku grupe i trenera, koliko argumentovano može da vodi eventualnu polemiku
i da objasni svoje kliničko rasuđivanje, koliki je studentov potencijal napredovanja.
Procena komisije i rezultat ispita:
1. Položio
2. Položio uslovno. Potrebno je da vodi uspešno još 3 drame,
da bude 3 puta protagonista, da pokaže kliničko razumevanje i napredovanje i eventualno napiše još neki
esej. Komisija trenera procenjuje psihoterapijski napredak studenta, a kada je potrebno, komisija može predložiti
dodatnu psihoterapiju i dodatni rad na teoriji.
3. Kandidat polaže ceo praktični ispit ponovo i eventualno piše
dodatne eseje.
Komisija u sva 3 slučaja daje usmenu i pismenu procenu i predlaže
kandidatu na šta da obrati pažnju u daljem radu.
Od studenta koji položi drugi stepen, očekuje se da sa kolegom koji
je položio bar prvi stepen, ili sam počne da vodi svoju terapijsku grupu i to bar 80 seansi, uz superviziju.
Glavni trener S P A Dušan
Potkonjak
jun 2006. godine
