|
NASLOV: KLINICKI ESEJ - CLINICAL PAPER
To je esej za 3 stepen. :
"Clinical paper - Klinicki esej :o razvoju grupe u toku minimum 80 seansi. koje je student vodio. ( ako je to bila jedna
grupa sa 80 seansi..... a moguce je i da je student vodio 2 grupe 50 i 30 seansi i slicno )
bitno je da to ne bude vise od 2 grupe.jer onda nece biti dovljno seansi da bi se razvile potrebne faze grupe. Pozeljno
je da bude jedna grupa ili 2 grupe ,da ima dovoljno seansi sa jednom grupom , da bi se pratio razvoj grupe u toku niza
seansi . Najcesce je to poluzatvorena grupa sa ciljem da ima stalniji sastav da bi se postigla kohezija i intima.Da bi se
u nizu seansi dovoljno razvili interpersonalni odnosi i postigle sve razvojne faze grupe.
Iz grupe povremeno neki izlaze a povremeno se primaju i novi.
Datumi pocetka i kraja grupe ili grupa eventualno jos traje. .
1. deo eseja ce biti kratke bitne informacije o svakom clanu grupe:
kada je usao u grupu .Ime i godine , naprimer "Milan 37 ili Jelena V. 34 . da bi mogli da razlikujemo clanove. ..
Kako je clan stigao u grupu , ( preporuka kolege ili je bio na nekoj ranijoj psihodramskoj radionici...
Kako je izgledao pripremni intervju. ili ga nije bilo.
na pocetku ono bitno iz porodicne , pa licne anamneze, odnosi sa roditeljima i bitnim licnostima , predskolskii razvoj, iskustvo
u skoli uspeh , odnosi , eventualan univerzitet... profesionalan razvoj , bitna zaposlenja , ono bitno u psihoseksualnm razvoju
, eventualna ranija iskustva u pihoterapiji
kako je clan ucestvovao i eventualan napredak.Moguci zastoji krize, izostanci. Da li je ostao do
kraja ili je ranije napustio grupu i kako.Da li je to drop out.. Kakva mu je sociometriska pozicija u grupi Da li je neko
bio Zrtveni jarac ili maskota grupe. Odnosi sa drugim clanovima grupe. Naravno o nekim clanovima pisace se vise a o nekima
krace..
Od studenta se ocekuje da pise o svojim bitnim iskustvima u toku formiranja grupe . na koji nacin su clanovi usli u grupu.:
preporuka kolege , ili su bili na nekim psihodramskim
radionicama. ili su u dnevnoj bolnici...znaci ako je vodio grupu u bolnici koliko je mogao da utice na ulaz novih clanova...
Sta je za studenta bilo bitno u pripremnom , selektvnom interviju sa kandidatima. Da li je bilo moguce napraviti klinicku
procenu; potrebe i motivacija kandidata, eventualna radna klicka dijagnoza. Da li ima elemenata poremecaja licnosti ili..
U odnosu na sastav grupe koje su bile indikacije i eventualne relativne kontraindikacije. Da li je neko intervijuisan vise
puta. Da li je nekome odlozen prijem u grupu. i zasto. Kakvi su bili eventualni klinicki ciljevi grupe.
Kako se grupa razvijala i kakve su bile razvojne faze grupe u nizu seansi. 1: in or out , 2.: up or down . 3. near or far.
i 4 zavrsna faza i eventualni kraj grupe.
Ako grupa jos traje sadasnje stanje grupe i broj clanova: imena...
Da li je bilo " drop out " i eventualni terapiski uspesniji izlasci iz grupe. . da li je clan postovao dogovor da ostane bar
jos 3 seanse posle najave izlaska iz grupe. Clanovi koji su ostvarili terapiski napredak i izasli su u dogovoru sa terapeutom
i grupom.
Da li je student vodio grupu sam ili sa Koterapeutom. kakva je bila saradnja sa koterapeutom i eventualne bitne razlike ,
neslaganja koje su se odrazile na celu grupu.
Konflikti , krize i zastoji u grupi. Kako su uspostavljene i odrzavane neophodne granice grupe i eventualne teskoce. Kako
su osnovna pravila grupne terapije uvedena u grupu i reakcije. Ovo se moze ilustrovati primerima iz samih seansi.Naprimer
kako je student vodio grupu u toku konflikta.
Supervizija : koliko je bilo seasni supervizije. ko su bili supervizori , individualna i grupna supervizija, peer supervizija
sa grupom studenata. Koja su saznanja i napredak studenta ostvareni u toku supervizije.
2. Drugi . deo Klinickoj Eseja :to je licni slobodni izbor studenata : nesto sto studenta posebno interesuje , motivise
, inspirise ,a u vezi 80 seansi koje je vodio. to mogu da budu primeri iz niza seansi gde je ostvaren napredak cele grupe
.. ili pojedinih clanova koji su bili protagonisti i kako je to delovalo na grupu.Primeri katarze , uspesnih kljucnih dublova
,jakih kljucnih scena , Miroringa koji su pokrenuli grupu i protagonistu... To moze da bude i rad na traumi ... ili konflikt
u grupi.. rizik malignong miroriga medju clanovima.Kako je to otvoreno i praceno na psihodramskoj sceni.
Ono sto je bilo posebno bitno u seringu ili akcioni serinzi...
Da li student insistira na terapiskom ugovoru na pocetku i da li ugovor menja u toku seanse.
To moze da bude o stepenu transparentnosti terapeuta u grupi. Da li je terapeut svoj dozivljaj grupe nekada otvorio na psihodramskoj
sceni. Terapeutovo otvaranje i distanca. Sta je eventualno unapredilo grupni proces i koji su rizici.
Kakav je bio eventualni uticaj iskustva u Grupnoj Analizi na vodjenje psihodramskih seansi. Koliko je bilo moguce preneti
grupni proces sada i ovde na psihodramsku scenu.
Kakav je subjektivni studentov dozivljaj dogadjanja u grupi i u odnosu na pojedine clanove. Tele i Transfer u grupi. Koliko
je student teraput mogao da to otvori i vrati u grupu.ili na sceni ili u dijalogu.
Ovo su samo neki primeri o cemu student u 2. delu eseja moze da pise.. Naravno ne o svemu nabrojanom, nego sto student izabere.
Ili nesto drugo o cemu student zeli da pise a u vezi 80 seansi. Znaci drugi deo eseja je studentov slobodan licni pristup
o onome sto ga interesuje i zeli posebno da pise. Ovo moze ilustrovati sa primerima iz delova seansi ili moze da prilozi 2
ili 3 seanse po izboru , gde ce koliko je moguce pratiti Content i Proces. Znaci potrebno je da uz klinicki esej student prilozi
2 ili 3 seanse koje ce ilustrovati prvi i drugi deo eseja.
Naravno ne ocekuje se da student potpuno zadovolji u eseju 1. i 2. sve ovo sto je nabrojano. Bitno da student u eseju prikaze
jasno i prakticno ono bitno u vezi 80 seansi , Svoje klinicko razumevanja i praksu i da to ilustruje primerima iz seansi.
3. pre prakticnog ispita za 3. stepen student i 3 clana komisije imaju razgovor o eseju a i o studentovom iskustvu i razumevanje
prakse i teorije psihodrame i grupne terapije. Razgovor traje od 75 do 90 minuta. ovom razgovoru mogu prisustvovati i ostali
zainteresovani studenti.
Da pojasnim : naprimer u septembru 2013 bile su 2 grupne supervizije.Ono sto su studenti izneli na superviziji: niz dobro
opisanih seansi i kasnija vrlo dobra diskusija u toku supervizije: to je vec deo solidne osnove za klinicki esej.Znaci to
prosiriti sa razvojem grupe u toku 80 seansi... i jos u 2. delu pisati o onome sto studenta posebno interesuje u toku 80
seansi.To je potpuno dovoljno za solidan klincki esej. ..
novembar 2013
Dusan Potkonjak
|
