|
USLOVI I PROGRAM ISPITA ZA TREĆI STEPEN
EDUKACIJA SPA IMA TRI STEPENA
Da je student polozio prvi I drugi stepen. Da je student po položenom prvom i drugom stepenu, vodio sam ili sa kolegom
koterapeutom , koji je položio prvi ili drugi stepen, bar 100 seansi u psihodramskoj grupi. Grupe se održavaju
jedanput nedeljno. Svaka seansa traje 120 ili češće 180 minuta. Znači, da student ima 300 sati vođenja
grupa koje vodi sam ili u koterapijskom paru ali uvek pod. supervizijom Može se priznati i do 30 seansi koje je student
vodio po položenom prvom stepenu. Potrebno je da ove grupe traju dovoljno dugo da bi se mogao pratiti razvoj grupnog
procesa u nizu seansi I da se mogu pratiti ravojne faze grupe: unutra ili napolje , gore ili dole , blizu ili daleko I zavrsna
faza grupe. Znaci to mogu biti 2 ili 3 razlicite grupe duzeg trajanja. Potrebno je da student napiše tekst o bitnim
dešavanjima u svakoj seansi, kao i da ima superviziju
. I to, 80 sati supervizije po 45 minuta, sa trenerom supervizorom i ijos 80 sati supervizije po 45 minuta u studentskoj
peer supervizijskoj grupi,. Znači,300 sati vođenja grupa pod supervzijom i 160 sati supervizije,. Potrebna je povoljna
ocena supervizora i trenera o uspešnom vođenju seansi.
Po položenom drugom stepenu, student treba da provede još 270 časova kao član iskustveno edukativne grupe,
znači treba da ima ukupno 810 časova po 60 minuta u iskustveno-edukativnoj psihodramskoj grupi. Treneri mogu priznati
deo psihodramskih časova, prethodno obavljenih u nekoj drugoj psihodramskoj edukativnoj grupi, ali potrebno je da student
od 810 psihodramskih časova ima bar 60% psihodramskih časova u edukaciji SPA Moreno. Da je ba jos četiri puta
bio protagonista, da je u svojoj edukativnoj grupi bio bar jos 3 puta direktor na superviziji uzivo., da je bar 5 puta
uspešno pripremio i vodio proces. Da je posle obavljenog procesa, napisao proces u kome je integrisao ideje drugih studenata.
Treneri procenjuju psihoterapijsko napredovanje studenta i mogu tražiti da kandidati imaju dodatno iskustvo u psihoterapiji,
kao klijenti u grupnoj analizi ili individualnoj terapiji. Potrebno je da treneri ovo obrazlože i objasne. U ukupnom
zbiru, 810 časova u iskustveno-edukativnoj psihodramskoj grupi, 120 sati u grupnoj analizi (može se priznati deo
prethodne grupne psihoterapije, koju je student imao van edukacije u SPA Moreno), 600 sati psihodinamske i psihodramske teorije,
To je 80 sati teorije sa trenerom i 80 sati teorije u studentskoj peer grupi. uz dodatno priznate sate za pripremu eseja za
prvi, drugi i treći stepen i seminarskih radova iz teorije. Može se priznati deo teorije koju je kandidat obavio
u nekoj drugoj edukaciji, zavisno od toga koliko je bilo teorije iz grupne terapije i psihodrame. Uz vođenje 100 grupnih
seansi sa supervizijom i To je 80 sati supervizije sa trenerima i 80 sati supervizije u studentskoj peer grupi za superviziju
Kandidat će imati ukupno 1990 sati. Sati edukacije su pregledno prikazani u uvodnom dokumentu tabeli SPA edukacija.
Da napiše klinički esej (clinical paper), u kome će opisati grupne seanse koje je vodio i terapijske procese
u psihodramskim grupama koje je vodio. Opisaće i istražiti povezanost odnosno razvoj grupnih i terapijskih procesa
u nizu seansi koje je vodio sa praktičnim primerima i teorijskim objašnjenjima u vezi protagonista i grupe u celini
ili subgrupa. Student treba da pokaže svoje kliničko rasuđivanje (clinical judgment), u toku vođenja niza
seansi, postavljanje i testiranje psihodinamske i psihodramske hipoteze, svoj unutrašnji tok, kao i odnose sa grupom
i protagonistom. Da opiše tele fenomene, odnose u grupi, transfer i kontratransfer, sociometrijske procese, da uoči
i opiše eventualna ponavljanja u ponašanju protagoniste, mustre i šeme ponašanja, paterns i uloga, eventualne
konflikte uloga i da to kada je moguće, poveže sa bitnim događanjima i odnosima iz prošlosti. I da to
koliko je moguđe, istraži u grupnom procesu i na psihodramskoj sceni. Da student da procenu terapijskog razvoja
pojedinaca u grupi i eventualnih otpora. Klinički esej treba povoljno da ocene sva 3 člana komisije. Kada je potrebno,
kandidat će po savetu komisije napisati dopune i razjašnjenja eseja. O klinickom eseju –Clinical Paper postoji
posebni dokument SPA
Student koji nije stalno zaposlen u profesijama mentalnog zdravlja, treba da sakupi dovoljno kliničkog iskustva, odnosno
da obavi staž u psihijatrijskoj bolnici, dnevnoj bolnici, psihoterapijskim centrima uz iskusnog psihijatra ili kliničkog
psihologa socijalnog radnika ili defektologa. Da bi stekao dovoljno iskustva, da može da prepozna znake i simptome rizika
psihotičnog sloma, teške depresije, suicidalnog rizika, kao i mogućeg agresivnog i destruktivnog ponašanja,
zavisnosti od droge i alkohola. I da zna osnovno o psihijatrijskim lekovima. Ovaj klinički staž, student može
da počne i pre polaganja drugog stepena. Dužinu staža, odnosno broj obavljenih časova i stepen napredovanja,
treneri će procenjivati sa svakim studentom pojedinačno. Studenti koji nisu završili neki od pomenutih 5 fakulteta
koje priznaje SDPS, moći će da postanu prihodramatičari nekliničkog smera.Takodje studenti mogu da zavrse
Propedeptiku
ISPIT
Kada student uspešno ispuni sve prethodno navedene uslove, pristupa praktičnom ispitu, gde od početka vodi
grupnu psihodramsku seansu uz prisustvo 3 člana ispitne komisije. Sve što je napisano u posebnom tekstu vodjenje
psihodramske seanse I u tekstovima o toku ispita za prvi i drugi stepen, važi i za treći stepen. Tekst koji sledi
je nastavak, dodatak, a ima i ponavljanja. Od kandidata se očekuje da pokaže još više kliničkog razumevanja
i da to iskaže u praktičnom vođenju grupe. Da uoči potrebe grupe i pojedinaca, kao i otpore i da to kada
je moguće psihodramski prikaže i vrati grupi.Desava se das u na ispitu studeni iz 2 ili 3 studentske grupe. Znaci
da na pocetku seanse mogu biti 2 ili 3 subgrupe. Bitno je da student koliko je moguce integrise ove siubgupe I koliko je moguce
da poveca koheziju cele grupe. Bitno je da direktor na vreme uoči eventualna destruktivna ispoljavanja i da obezbedi
dovoljnu sigurnost, da bi se ispoljila dovoljna spontanost i kreativnost. Ali i da omogući grupi da ispolji svoje nezadovoljstvo,
ljutinu, agresiju i da to ne pređe u destrukciju.Znaci ukoliko dodje do konflikta u grupi da israzi konflikt ali da
spreci destrukciju. Ponavlam ovo su veliki zahtevi I nema idealnog vodjenja , student ce uraditi ono sto je moguce. Da student
direktor zna, da radi sa negativnim transferom i negativnim kontratransferom, ali i da prati Tele odnose u grupi. Naročito
je bitno da prati autentične potrebe protagoniste i grupe, da uoči eventualno nepoverenje protagoniste, da ne dođe
do kolizije sa protagonistom i grupom.Ako to pocne da se desava da onda otvoreno govori o tomei da sa grupom istrazi sta je
tada moguce. Da bude u harmoniji sa grupom, protagonistom i psihodramskim razvojem da ih oslobađa, a ne da bude kočnica.
Da kada je potrebno, psihodramski istraži odnose protagonista-direktor-grupa. Da iskoristi kreativan potencijal grupe
kroz dublove, ali da ne dozvoli preplavljivanje protagoniste dublovima kada dublovi gube funkciju i da to objasni grupi. Da
u toku dešavanja na sceni, prati i bitna emotivna dešavanja u grupi i da u pravom trenutku pruži pažnju
pojedincu u publici. Da omogući da se scene razviju, da zna kada da bude blizu protagoniste, a kada da se udalji od scene.
Da omogući ispoljavanje emocija i neverbalnu ekspresiju. Da omogući grupi i protagonisti spontanost i kreativnost.
Da kandidat direktor praktično pokaže, da su u psihodramskoj seansi svi učesnici, ustvari protagonisti, uključujući
i direktora. Da prati i razvija grupni proces i da kada je to moguće, grupne odnose ilustruje na sceni i psihodramski
prati. Da razvija koheziju i prati terapijski potencijal grupe. Da pokaže da je psihodramatičar i grupni terapeut.
Da ima svoju psihodinamasku i psihodramsku hipotezu i ideje kako da to razvije na sceni, ali da nije rigidan i nametljiv,
već da radi zajedno sa protagonistom i grupom i tako adaptira svoje ideje. Ne traži se savršenost, nego da
student sigurno vodi grupu. Po završetku scenskog dela seanse, direktor u šeringu ohrabruje one članove grupe
koji su u toku igranja uloga na sceni, imali jako iskustvo. Kada je potrebno radi se de role. Član grupe koji je bio
augzilleri, istraži u čemu je eventualno sličan i različit sa ulogom koju je igrao. Kada ima potrebe i
vremena, direktor sa pojedincima u grupi može izvesti i akcioni šering. Od direktora se očekuje solidno, praktično
pokazivanje poznavanja grupne dinamike i primene psihodramske tehnike ali ne i savršenstvo, već sigurnost I ono
sto je tada moguce..
Posle završetka šeringa, kao i na ispitu za drugi stepen, daje se pauza od oko 25 minuta, u kojoj kandidat priprema
samoprocenu vođenja grupe i protagoniste, bitnih dešavanja u grupi, kao i eventualnih propusta i mogućih alternativa.
Student može da izloži svoje viđenje psihodinamskog, grupnog procesa kao i psihoterapijski tok, da to poveze
sa psihodramskim viđenjem i akcijom na sceni, da to jasno objasni i jasno odgovori na pitanja sa praktičnim primerima.
Protagonista iznosi svoje iskustvo a ostali studenti mogu dati svoj kraće komentare.
Komisija postavlja kandidatu praktična i teorijska pitanja. Bitno je da kandidat pokaže dovoljno psihodinamskog
i kliničkog rasuđivanja i da to integriše koliko je moguće sa psihodramom. Da je seansa imala dovoljan
psihoterapijski efekat i da kandidat razume eventualne potrebe za korekcijom u svom radu. Da pokaže potencijal da može
da razume komentare, svoje lične tokove i kako se to odražava na grupu, da razume predloge i konstruktivne kritike
i da se koriguje kada je to potrebno, da bi dalje napredovao. Takođe, da student pokaže solidno kliničko, psihodramsko
znanje, da može jasno i argumentovano da izloži svoje kliničko rasuđivanje, objasni svoje ideje i intervencije
u toku vođenja grupe i da je to pokazao u praksi. Ali da je otvoren i za druge ideje i psihodramske pristupe, jer se
u tom bogatstvu različitih psihodramskih mogućnosti, nalazi lepota i umetnost psihodrame i dalji potencijal razvoja.
Procena komisije i rezultat ispita:
1. Položio
2. Položio uslovno. Kao kod kod polaganja za drugi stepen, potrebno je da uspešno vodi još 3 drame u svojoj
iskustveno-edukativnoj grupi i odnosno na superviziji uzivo sa studentima SPA, da bude još 3 puta protagonista. Da pokaže
napredovanje i eventualno napiše ili dopuni esej.
3. Kandidat polaže ceo praktični ispit ponovo. Eventualno treba da napiše još jedan esej u dogovoru
sa komisijom.
Članovi komisije će po završenom ispitu dati svoj usmeni komentar, a kasnije će i napisati svoj komentar
o toku ispita.
Kandidat koji je položio treći stepen, postaje Psihodramski psihoterapeut i predaje dokumentaciju za nacionalni
sertifikat SDPS . Takodje ima uslove da dalje napreduje i postane trener SPA. Program za postajanje trenera SPA dat je
u posebnom tekstu.
Glavni trener SPA Dušan Potkonjak
jun 2006. Godine… dopunjeno novembra 2016
|
